Интервју са школским библиотекарем
„Библиотеке су ризнице нашег заједничког добра које се зове књига“, рекао је Иво Андрић. Својим постојањем чувају знање за будуће генерације. Зато смо одлучили да нашој библиотекарки поставимо неколико питања.
Опишите посао библиотекара.
Активности школског библоитекара остварују се на неколико подручја. Он је посредник између ученика и књиге која се позајмљује, а затим враћа школској библиотеци. Библиотекар води евиденцију о позајмљивању, враћању, али и набавци нових књига. Он пружа помоћ при избору књиге, уважавајући жеље, потребе, интересовање и узраст ученика. Исто тако, организује многе културне манифестације у школи; такмичења у литератури и ликовном изражавању као што су „Читалачка значка“, „Мајски песнички сусрети“, непосредне сусрете ученика са књижевницима, изложбе књига и друго.
Који су недостаци у вашем послу?
У свом послу нисам препознала недостатке и мане. Пре бих говорила о личном незадовољству због неостварених амбиција да књижевни фонд наше библиотеке буде богатији занимљивим књигама које ће у просторије библиотеке привући већи број ученика.
Које књиге деца најрадије читају?
Нагласила бих да књиге из наше библиотеке позајмљују не само ученици, већ и наставници и родитељи наших ученика. Поред књига из школске лектире које су одређене програмом, ученици позајмљују разноврсне књиге. Ученике првих и других разреда привлаче сликовнице и бајке чији су ликови из света маште. Ученици трећих и четвртих разреда су реалнији према стварном свету, траже да читају кнјиге у којима су описани далеки и непознати крајеви и пустоловине јунака у њима. Петаке и шестаке привлаче мистериозне теме, научно-фантастични, авантуристички, али и љубавни романи примерени њиховом узрасту. Ученици седмих и осмих разреда су зрелији и захтевнији у избору књига. Они се опредељују за романе са љубавном тематиком, конфликтним ситуацијама, бунтовним ликовима, као и за авантуристичке и криминалне романе. Ученици овог узраста напуштају дечију књижевност и опредељују се за озбиљну белетристику. Иначе, најчитаније књиге су „ Загонетне приче“ Уроша Петровића.
Шта је утицало да се определите за ово занимање?
Мој одговор је кратак и једноставан. То је љубав према књизи, књижевности и читању и жеља да пробудим интересовање ученика према књизи, развијам потребу и навику за читањем. Сматрам да је знање и спознаја света и живота, кад се самостално стиче из прочитаних књига, дубље, емотивније и трајније.
Каква је атмосфера на вашем послу?
Ви сигурно мислите на атмосферу у библиотеци. Најдинамичније и најузбудљивије је за време великих одмора. Библиотека је тада пуна деце и веселог жагора. Улеће се у просторију, тражи се лектира “која мора да се прочита за сутра“ и још да буде „скраћено издање и да није дебела“. Такве духовите и забавне ситуације и ученички коментари ме орасположе и насмеју. Кад школско звоно зазвони и најави почетак часа, тензија се смири, ја обављам неке друге библиотекарске послове, као што су сређивање картона и враћање књига на полице. Понекад се латим лепка и маказа па ремонтујем старе и похабане књиге које су још увек занимљиве и корисне.
Које књиге бисте нама препоручили?
Вама? Без размишљања љубавни роман примерен вашем узрасту - „Збогом мојих петнаест година“ Клода Кампања. Обавезно га изнајмите из школске библиотеке, а кад га прочитате бићете богатије новим искуствима и сазнањима о животу, љубави и људским судбинама.
Интервју са нашом библиотекарком, Марицом Митровић,
урадиле ученице VII/2, Тијана Хрњачки и Анабела Мендреу
Опишите посао библиотекара.
Активности школског библоитекара остварују се на неколико подручја. Он је посредник између ученика и књиге која се позајмљује, а затим враћа школској библиотеци. Библиотекар води евиденцију о позајмљивању, враћању, али и набавци нових књига. Он пружа помоћ при избору књиге, уважавајући жеље, потребе, интересовање и узраст ученика. Исто тако, организује многе културне манифестације у школи; такмичења у литератури и ликовном изражавању као што су „Читалачка значка“, „Мајски песнички сусрети“, непосредне сусрете ученика са књижевницима, изложбе књига и друго.
Који су недостаци у вашем послу?
У свом послу нисам препознала недостатке и мане. Пре бих говорила о личном незадовољству због неостварених амбиција да књижевни фонд наше библиотеке буде богатији занимљивим књигама које ће у просторије библиотеке привући већи број ученика.
Које књиге деца најрадије читају?
Нагласила бих да књиге из наше библиотеке позајмљују не само ученици, већ и наставници и родитељи наших ученика. Поред књига из школске лектире које су одређене програмом, ученици позајмљују разноврсне књиге. Ученике првих и других разреда привлаче сликовнице и бајке чији су ликови из света маште. Ученици трећих и четвртих разреда су реалнији према стварном свету, траже да читају кнјиге у којима су описани далеки и непознати крајеви и пустоловине јунака у њима. Петаке и шестаке привлаче мистериозне теме, научно-фантастични, авантуристички, али и љубавни романи примерени њиховом узрасту. Ученици седмих и осмих разреда су зрелији и захтевнији у избору књига. Они се опредељују за романе са љубавном тематиком, конфликтним ситуацијама, бунтовним ликовима, као и за авантуристичке и криминалне романе. Ученици овог узраста напуштају дечију књижевност и опредељују се за озбиљну белетристику. Иначе, најчитаније књиге су „ Загонетне приче“ Уроша Петровића.
Шта је утицало да се определите за ово занимање?
Мој одговор је кратак и једноставан. То је љубав према књизи, књижевности и читању и жеља да пробудим интересовање ученика према књизи, развијам потребу и навику за читањем. Сматрам да је знање и спознаја света и живота, кад се самостално стиче из прочитаних књига, дубље, емотивније и трајније.
Каква је атмосфера на вашем послу?
Ви сигурно мислите на атмосферу у библиотеци. Најдинамичније и најузбудљивије је за време великих одмора. Библиотека је тада пуна деце и веселог жагора. Улеће се у просторију, тражи се лектира “која мора да се прочита за сутра“ и још да буде „скраћено издање и да није дебела“. Такве духовите и забавне ситуације и ученички коментари ме орасположе и насмеју. Кад школско звоно зазвони и најави почетак часа, тензија се смири, ја обављам неке друге библиотекарске послове, као што су сређивање картона и враћање књига на полице. Понекад се латим лепка и маказа па ремонтујем старе и похабане књиге које су још увек занимљиве и корисне.
Које књиге бисте нама препоручили?
Вама? Без размишљања љубавни роман примерен вашем узрасту - „Збогом мојих петнаест година“ Клода Кампања. Обавезно га изнајмите из школске библиотеке, а кад га прочитате бићете богатије новим искуствима и сазнањима о животу, љубави и људским судбинама.
Интервју са нашом библиотекарком, Марицом Митровић,
урадиле ученице VII/2, Тијана Хрњачки и Анабела Мендреу
Представљамо књиге Градимира Стојковића
|
|
Градимир Стојковић, најчитанији писац за децу и омладину у протеклој деценији, написао је едицију књига о Хајдуку, Григорију Пецикози.
Сам лик Хајдука није прецизно описан са свим физичким карактеристикама ни у једном од романа, те се свако може поистоветити са њим, поготово деца наше генерације пошто је он у књизи наш вршњак. Кроз прву књигу ,,Хајдук у Београду“ упознајемо се са њим, навикавамо се са сеоске на градску средину. Упознајемо се, заједно са њим, са наставницима и новим друговима. Проживљавамо школске проблеме Сеље, како су га у почетку прозвали. Трпимо неповерење вршњака и доказујемо се. Сећамо се своје прве љубави кроз његове симпатије према једној Весни. Свађамо се са сваким ко мисли другачије од нас, гледамо да будемо први у свакој глупости да би нас запазили и причали о томе. Можда и ми у одељењу имамо једну Весну, Владу Индијанца, бисере неког Хималаје, председника одељењске Цолета, Зорицу, Сању, али мислим да недостаје неки Хајдук искрен, исхитрен и храбар, мада - помало смо и сви ми хајдуци. Невена Ђурић VII/5 |
Када смо почеле да читамо књигу Градимира Стојковића ,,Хајдук на Дунаву", имале смо предрасуде, мислећи да је јунак неки хајдук, попут оних из епских песама, али смо се увериле да је књига веома интересантна.
Радња постаје занимљива када креће путовање јунака. Заплет почиње разним незгодама које им се дешавају у аутобусу, а постаје веома напет у тренутку неочекиваног проналаска дроге у Дунаву. Није нам се свидело то што Хајдук није обавестио своје наставнике о проналаску. Од свих ликова највише нам се свидео лик Хајдукове бабе, који је био најоригиналнији, најдуховитији. Свидело нам се то што је књига криминалистичког жанра, на дечији и духовит начин.
До самог краја писац нас је држао у неизвесности. Сложиле смо се да је најбољи део био расплет.
Уна Радосављевић и Ана Насковић VII/5 (будуће VIII/5)
Роман "Хајдук са друге стране" показује како Хајдук мења угао гледања на школу и заједничке проблеме ученика и наставника.
Григорије Пецикоза, ког су прозвали Хајдук још у време док је ишао у школу, добија посао наставника и разредног у школи коју је и сам похађао. Већ га сви ученици знају по догађајима који су га пратили у његово време, али сада он мора да утиче на цело одељење да се оно поправи, и то не неко обично одељење, већ VIII/5, најгоре у школи. Он се сада, као што каже наслов књиге, налази на „другој“ страни. Више не посматра школска дешавања као дечак, већ као одрасла, зрела и одговорна особа. Схвата, са друге стране катедре, да је довитљивост неопходна у послу којим се бави.
Књига ме је навела на размишљање о томе како сви наши проблеми изгледају из наставничког угла и да нема јединственог одељења, већ су свима исте недоумице, ситуације у којима се налазе и искушења. Сматрам да је књига одличан, забаван и уједно смешан путоказ да се нађу решења неких заједничких проблема.
Никола Арула VII/2
"Хајдук у Београду" Градимира Стојковића је духовит, али и озбиљан роман који ће нас насмејати, а уједно и поучити.
Књига говори о дечаку који је са села дошао у велики Београд. Већ при доласку се јавља први проблем: Како ће га прихватити? Роман који прича о другарству, првим љубавима и школским проблемима је занимљив данашњим младим читаоцима баш због савремене тематике.
Препоручио бих га зато што сам себе, а и своје другове много пута пронашао у догађајима књиге, а верујем да ће и они препознати себе.
Вук Вуковић VII/5
Сасвим случајно сам дошао до књиге "Хајдук са друге стране". Било ми је свеједно коју ћу књигу прочитати, а сада ми је баш драго што је то овај роман.
Главни јунак се сучава са проблемима, изазовима, љубавима - како својим, тако и својих ученика. Пуно је тренутака у којима сам помислио и оосећао да су то и моји изазови, и моје љубави. Читање је било пропраћено кикотањем и смехом.
Могућност да се завири у душу и преживљавања једног наставника за мене као ученика веома је драгоцена. Изненађујуће забавно и савремено дело утицало је да пронађем и остале књиге Градимира Стојковића.
Немања Лилић VII/5
Књига "Хајдук са друге стране" Градимира Стојковића је по мом мишљењу веома занимљива и пуна хумора.
Поједини школски догађаји су ме засмејали до суза. Један од тих делова је био када је цело одељење побегло из школе и оставило цедуљицу за Хајдука. На следећем часу је Хајдук њима оставио цедуљицу на којој је писало да је он, њихов разредни, побегао са часа. Размишљао сам о томе како би наша разредна реаговала у случају да урадимо нешто слично. Сигуран сам да би пронашла неко довитљиво решење.
Једва чекам да узмем друге књиге о Григрију Пецикози. Допало ми се што догађаји и ликови делују као да су стварни.
Илија Кунарац VII/5
Радња постаје занимљива када креће путовање јунака. Заплет почиње разним незгодама које им се дешавају у аутобусу, а постаје веома напет у тренутку неочекиваног проналаска дроге у Дунаву. Није нам се свидело то што Хајдук није обавестио своје наставнике о проналаску. Од свих ликова највише нам се свидео лик Хајдукове бабе, који је био најоригиналнији, најдуховитији. Свидело нам се то што је књига криминалистичког жанра, на дечији и духовит начин.
До самог краја писац нас је држао у неизвесности. Сложиле смо се да је најбољи део био расплет.
Уна Радосављевић и Ана Насковић VII/5 (будуће VIII/5)
Роман "Хајдук са друге стране" показује како Хајдук мења угао гледања на школу и заједничке проблеме ученика и наставника.
Григорије Пецикоза, ког су прозвали Хајдук још у време док је ишао у школу, добија посао наставника и разредног у школи коју је и сам похађао. Већ га сви ученици знају по догађајима који су га пратили у његово време, али сада он мора да утиче на цело одељење да се оно поправи, и то не неко обично одељење, већ VIII/5, најгоре у школи. Он се сада, као што каже наслов књиге, налази на „другој“ страни. Више не посматра школска дешавања као дечак, већ као одрасла, зрела и одговорна особа. Схвата, са друге стране катедре, да је довитљивост неопходна у послу којим се бави.
Књига ме је навела на размишљање о томе како сви наши проблеми изгледају из наставничког угла и да нема јединственог одељења, већ су свима исте недоумице, ситуације у којима се налазе и искушења. Сматрам да је књига одличан, забаван и уједно смешан путоказ да се нађу решења неких заједничких проблема.
Никола Арула VII/2
"Хајдук у Београду" Градимира Стојковића је духовит, али и озбиљан роман који ће нас насмејати, а уједно и поучити.
Књига говори о дечаку који је са села дошао у велики Београд. Већ при доласку се јавља први проблем: Како ће га прихватити? Роман који прича о другарству, првим љубавима и школским проблемима је занимљив данашњим младим читаоцима баш због савремене тематике.
Препоручио бих га зато што сам себе, а и своје другове много пута пронашао у догађајима књиге, а верујем да ће и они препознати себе.
Вук Вуковић VII/5
Сасвим случајно сам дошао до књиге "Хајдук са друге стране". Било ми је свеједно коју ћу књигу прочитати, а сада ми је баш драго што је то овај роман.
Главни јунак се сучава са проблемима, изазовима, љубавима - како својим, тако и својих ученика. Пуно је тренутака у којима сам помислио и оосећао да су то и моји изазови, и моје љубави. Читање је било пропраћено кикотањем и смехом.
Могућност да се завири у душу и преживљавања једног наставника за мене као ученика веома је драгоцена. Изненађујуће забавно и савремено дело утицало је да пронађем и остале књиге Градимира Стојковића.
Немања Лилић VII/5
Књига "Хајдук са друге стране" Градимира Стојковића је по мом мишљењу веома занимљива и пуна хумора.
Поједини школски догађаји су ме засмејали до суза. Један од тих делова је био када је цело одељење побегло из школе и оставило цедуљицу за Хајдука. На следећем часу је Хајдук њима оставио цедуљицу на којој је писало да је он, њихов разредни, побегао са часа. Размишљао сам о томе како би наша разредна реаговала у случају да урадимо нешто слично. Сигуран сам да би пронашла неко довитљиво решење.
Једва чекам да узмем друге књиге о Григрију Пецикози. Допало ми се што догађаји и ликови делују као да су стварни.
Илија Кунарац VII/5
Критички приказ дела: Истина о вечности, Сара Десен
Кроз разне животне ситуације Сара Десен, америчка ауторка романа ,,Истина о вечности", води нас у сазнање о животу. Сара нам приказује узбудљиве и не тако узбудљиве фазе сазревања Мејси, девојке у центру романа која покушава поново да пронађе себе после губитка оца.
,,Истина о вечности" за мене није само животна књига, она је као приручник за ситуације. Многе ситуације у којима се нашла главна јунакиња, Мејси, могу се догодити и у нашем свету. Њени постпуци су били реални и у складу са положајем у којем је била. Грађа за роман узета је из живота и због тога када читате књигу имате утисак да се сви догађаји одвијају пред вама и да учествујете у њима. Оно што бих издвојила као нешто што је оставило најјачи утисак на мене јесте мотив слободе. Слобода је широк појама, који свима улива сигурност и срећу. Мејси је прибрана и смирена девојка како је ауторка приказује, али само на први поглед. Пре губитка оца за ког је била изузетно везана, Мејсина слобода се мерила километрима које је могла да претрчи. Међутим, када јој отац умире, она се затвара у себе, прави зид око својих дубоких осећања и упорно говори да је све у реду. Тада њена слобода постаје ограничена. Да би себе спасила, дане је проводила у соби спремајући се за факултет и помажући мајци којој је било превише тешко да би увидела да је Мејси још теже. Али, када Мејси стекне нове пријатеље који је ослобађају зида и помажу јој да стекне сопствену слободу, њена мајка игра велику улогу. Не желећи да се њена ћерка мења и једноставно не препознајући тај осмех на ћеркином лицу, прави грешку. Забрањује јој дружење са пријатељима пуним живота. Мејси је тада између две ватре и свесна је да сваки избор који направи може бити кобан по другу страну.
Такође је важан и избор. Мотив избора и слободе су уско повезани, јер је избор слобода. Могућност одлучивања је нешто што је Мејси давало снагу. Мејсино гледиште је било замагљено, али довољно јасно да донесе одлуку. Она је сама приповедач романа, што јој даје још већу моћ над избором. Њен избор је био тежак, али знала је шта је за њу тада било најбоље. Кроз занимљиве дијалоге које главна јунакиња води са људима око себе, можемо сазнати да је она изгубила самопоуздање, а изградила зид. Она често покушава да побегне од питања: ,,Како си?". Увек је говорила да је добро и да је све у реду, а у њој се крила жеља за ослобођењем свега тога. Била је дубоко несрећна, а њена маска споља одавала је изглед као да је све у реду. Ту се створио контраст, између њене све личности. Спољашње и унутрашње. Њени монолози су прави доказатељ тога. Очајнички је желела промену у свом животу, а за смрт свога оца кривила је себе, закопавајући се још дубље.
Њени пријатељи су били ту да јој покажу прави пут. На том путу нашао се и један маладић. Вес је важио за дечка који се није плашио да покаже своја осећања и да прича о њима. Био је баш оно што је било потребно Мејси у том тренутку. Ослобођење. Он је био другачији од ње. Полетан, пун живота и знао је да живот може да пружи много тога, али и да одузме. Делили су исти бол, јер је њему умрла мајка. Вес је Мејси показао како да прича о својим осећањима везана за тату. Недостајала јој је једна очинска фигура, која ће је упутити. Али, пошто ње нема, она је морала да настави са животом, јер, и када неког више нема, живот не престаје. То место заузео је Вес. Он јој је показао пут којим треба да иде, али на коме се налазе они заједно, са својим откривеним осећањима.
Врло често у животу тешко је направити прави избор, често ни сами не знамо шта је паметно за нас. Некад нас живот одведе на праву страну, а да ни не слутимо какав ће завршетак бити. Мејси је знала да се препусти судбини, али и да пркоси њој. Оно што сам научила од Мејси јесте да треба слушати своје срце. Јер да га није послушала, никад се не би опростила од свог оца и нашла дечка који је испуњава.
Анђела Бојковић VIII-2
,,Истина о вечности" за мене није само животна књига, она је као приручник за ситуације. Многе ситуације у којима се нашла главна јунакиња, Мејси, могу се догодити и у нашем свету. Њени постпуци су били реални и у складу са положајем у којем је била. Грађа за роман узета је из живота и због тога када читате књигу имате утисак да се сви догађаји одвијају пред вама и да учествујете у њима. Оно што бих издвојила као нешто што је оставило најјачи утисак на мене јесте мотив слободе. Слобода је широк појама, који свима улива сигурност и срећу. Мејси је прибрана и смирена девојка како је ауторка приказује, али само на први поглед. Пре губитка оца за ког је била изузетно везана, Мејсина слобода се мерила километрима које је могла да претрчи. Међутим, када јој отац умире, она се затвара у себе, прави зид око својих дубоких осећања и упорно говори да је све у реду. Тада њена слобода постаје ограничена. Да би себе спасила, дане је проводила у соби спремајући се за факултет и помажући мајци којој је било превише тешко да би увидела да је Мејси још теже. Али, када Мејси стекне нове пријатеље који је ослобађају зида и помажу јој да стекне сопствену слободу, њена мајка игра велику улогу. Не желећи да се њена ћерка мења и једноставно не препознајући тај осмех на ћеркином лицу, прави грешку. Забрањује јој дружење са пријатељима пуним живота. Мејси је тада између две ватре и свесна је да сваки избор који направи може бити кобан по другу страну.
Такође је важан и избор. Мотив избора и слободе су уско повезани, јер је избор слобода. Могућност одлучивања је нешто што је Мејси давало снагу. Мејсино гледиште је било замагљено, али довољно јасно да донесе одлуку. Она је сама приповедач романа, што јој даје још већу моћ над избором. Њен избор је био тежак, али знала је шта је за њу тада било најбоље. Кроз занимљиве дијалоге које главна јунакиња води са људима око себе, можемо сазнати да је она изгубила самопоуздање, а изградила зид. Она често покушава да побегне од питања: ,,Како си?". Увек је говорила да је добро и да је све у реду, а у њој се крила жеља за ослобођењем свега тога. Била је дубоко несрећна, а њена маска споља одавала је изглед као да је све у реду. Ту се створио контраст, између њене све личности. Спољашње и унутрашње. Њени монолози су прави доказатељ тога. Очајнички је желела промену у свом животу, а за смрт свога оца кривила је себе, закопавајући се још дубље.
Њени пријатељи су били ту да јој покажу прави пут. На том путу нашао се и један маладић. Вес је важио за дечка који се није плашио да покаже своја осећања и да прича о њима. Био је баш оно што је било потребно Мејси у том тренутку. Ослобођење. Он је био другачији од ње. Полетан, пун живота и знао је да живот може да пружи много тога, али и да одузме. Делили су исти бол, јер је њему умрла мајка. Вес је Мејси показао како да прича о својим осећањима везана за тату. Недостајала јој је једна очинска фигура, која ће је упутити. Али, пошто ње нема, она је морала да настави са животом, јер, и када неког више нема, живот не престаје. То место заузео је Вес. Он јој је показао пут којим треба да иде, али на коме се налазе они заједно, са својим откривеним осећањима.
Врло често у животу тешко је направити прави избор, често ни сами не знамо шта је паметно за нас. Некад нас живот одведе на праву страну, а да ни не слутимо какав ће завршетак бити. Мејси је знала да се препусти судбини, али и да пркоси њој. Оно што сам научила од Мејси јесте да треба слушати своје срце. Јер да га није послушала, никад се не би опростила од свог оца и нашла дечка који је испуњава.
Анђела Бојковић VIII-2
Препоручујемо приче Тона Телехена
Тон Телехен је холандски писац и лекар руског порекла. За приче о веверици, мраву и другим животињама Телехен је добио многа књижевна признања попут Златног пера које му је три пута додељено за збирке: Кад су сви били докони (1988), Скоро свако може да падне (1994) и Како је оздравио цврчак (2000). Написао је и дела: Писма ником другом, Недостајати, Па зар нико није љут... Преведен је на многе језике: португалски, шпански, немачки, јапански, мађарски и руски.
Причајући обичне приче о животињама Тон Телехен прича важне ствари о људима. Открива нам тајне о пријатељству, хвалисавости, жељи за променом… На врло једноставан начин он говори о проблемима и деце и одраслих и зато је подједнако занимљив и једнима и другима.
Ана Дељанин
Никола Арула
Читајте о неким најлуђим и најнеобичнијим поступцима животиња! Можда се у некима и пронађете! Сазнајте зашто је цврчак желео да му једно око буде на репу и зашто је веверица појела писмо...
Да бисте бар наслутили лепоту Телехоновог света, завирите у нека од његових дела...Ако вам се учини да су ове књиге сувише бајковите, препоручујемо да погледате у свој народ очима једног странца. Кликните на неку од слика и запловите морем речи...
Да бисте бар наслутили лепоту Телехоновог света, завирите у нека од његових дела...Ако вам се учини да су ове књиге сувише бајковите, препоручујемо да погледате у свој народ очима једног странца. Кликните на неку од слика и запловите морем речи...
|
|
|
