"Милунка Савић - хероина Великог рата"
Погледајте утиске и слике са изложбе ,,Милунка Савић - хероина Великог рата” коју смо почетком октобра 2014. у Дому војске Србије посетили ми, матуранти VIII-1, са наставницом историје Љиљаном Дукић Рајковић.Милунка Савић рођена је 1890. године у селу Копривица, недалеко од Рашке. Преминула је 5.октобра 1973. године у београдском насељу Браће Јерковић.
Милунка је најодликованија жена Великог рата. Одликована је:
· Златнoм Карађорђевом звездом са мачевима
· Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“
· Легијом части IV степена
· Легијом части V степена
· француским Ратним крстом
· Албанском споменицом
· Јубиларном спомен-медаљом Солунског фронта
Била је хероина Балканских ратова и Првог светског рата са чином наредника у Другом пуку.
Милунка је најодликованија жена Великог рата. Одликована је:
· Златнoм Карађорђевом звездом са мачевима
· Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“
· Легијом части IV степена
· Легијом части V степена
· француским Ратним крстом
· Албанском споменицом
· Јубиларном спомен-медаљом Солунског фронта
Била је хероина Балканских ратова и Првог светског рата са чином наредника у Другом пуку.
Крајем 1912. године пријавила се као добровољац у Дринској дивизији Српске војске и у Балканским ратовима учествовала као мушкарац Милун Савић. Хтела је да поштеди своју браћу.
Са почетком Првог светског рата у војску се пријавила као жена. Била је распоређена у Други пешадијски пук који су непријатељски војници назвали „Гвоздени пук“.
За јунаштво у Колубарској бици је одликована златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
Приликом битке 1915. године тешко је рањена у главу. Са повређеном главом се повлачила преко Албаније у Србију, после чега је упућена на лечење у Бизерту (Тунис). Након опоравка је отишла на Солунски фронт где је српска војска водила битке у лето и јесен 1916. године.
У борбама за ослобођење Битоља се показала као веома храбар војник. Заробила је 23 бугарска војника, помагала у достави муниције и истицала се у бомбашким нападима. На Божић 1917. је одликована златном Карађорђевом звездом са мачевима. Почетком 1917. је одликована и француском Легијом части V степена.
Одликована је француским Ратним крстом 4.јула 1918.године.
Поред Милунке било је још неких жена у српској војсци, то су: Софија Јовановић, Флора Сендс, Живана Терзић, Љубица Чакаревић…
После рата Милунка је радила као паракуварица, болничарка и прегледачица војних униформи.
У браку са Вељком Глигоровићем је добила ћерку Милену, а усвојила је још три ћерке: Вишњу, Радмилу и Зорку. Поред четири ћерке школовала је још тридесеторо деце које је довела из свог родног места, Копривнице.
Посао чистачице у Хипотекарној банци у Београду добила је 1929. године. Ту је провела највећи део свог радног века.
Скуштина града Београда јој је 1971. године доделила стан у насељу Браће Јерковић. Умрла је 5. октобра 1973. године. Сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу иако се мислило да ће бити сахрањена у Алеји великана.
Изложба „Милунка Савић-хероина Великог рата“ састоји се од породичних слика, а многе од њих нису никада објављене. Ратне фотографије снимљене су углавном у Тунису, Солуну и Паризу. Први пут се излажу њена одликовања која се налазе у власништву породице.
Са почетком Првог светског рата у војску се пријавила као жена. Била је распоређена у Други пешадијски пук који су непријатељски војници назвали „Гвоздени пук“.
За јунаштво у Колубарској бици је одликована златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
Приликом битке 1915. године тешко је рањена у главу. Са повређеном главом се повлачила преко Албаније у Србију, после чега је упућена на лечење у Бизерту (Тунис). Након опоравка је отишла на Солунски фронт где је српска војска водила битке у лето и јесен 1916. године.
У борбама за ослобођење Битоља се показала као веома храбар војник. Заробила је 23 бугарска војника, помагала у достави муниције и истицала се у бомбашким нападима. На Божић 1917. је одликована златном Карађорђевом звездом са мачевима. Почетком 1917. је одликована и француском Легијом части V степена.
Одликована је француским Ратним крстом 4.јула 1918.године.
Поред Милунке било је још неких жена у српској војсци, то су: Софија Јовановић, Флора Сендс, Живана Терзић, Љубица Чакаревић…
После рата Милунка је радила као паракуварица, болничарка и прегледачица војних униформи.
У браку са Вељком Глигоровићем је добила ћерку Милену, а усвојила је још три ћерке: Вишњу, Радмилу и Зорку. Поред четири ћерке школовала је још тридесеторо деце које је довела из свог родног места, Копривнице.
Посао чистачице у Хипотекарној банци у Београду добила је 1929. године. Ту је провела највећи део свог радног века.
Скуштина града Београда јој је 1971. године доделила стан у насељу Браће Јерковић. Умрла је 5. октобра 1973. године. Сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу иако се мислило да ће бити сахрањена у Алеји великана.
Изложба „Милунка Савић-хероина Великог рата“ састоји се од породичних слика, а многе од њих нису никада објављене. Ратне фотографије снимљене су углавном у Тунису, Солуну и Паризу. Први пут се излажу њена одликовања која се налазе у власништву породице.
Приредила: Катарина Серафин VIII1
